Šta je kriptovaluta i kako funkcioniše? Kompletan vodič za početnike (2025)

Kada prvi put čujete reč "kriptovaluta", možda vam sve deluje kao naučna fantastika. Ipak, u 2025. godini kriptovalute su postale deo svakodnevice — koriste se za štednju, plaćanja, ulaganja i razvoj aplikacija bez posrednika. Ovaj vodič pomoći će vam da razumete osnovne pojmove kao što su blockchain, Bitcoin, Ethereum i kako sve to funkcioniše "iza kulisa". Ako ste potpuni početnik, ovde je pravo mesto da krenete.

Kratka istorija kriptovaluta – od Bitcoina do Web3

Kako je nastao Bitcoin i zašto je važan

Bitcoin je prva kriptovaluta u istoriji, a nastao je 2008. godine kao odgovor na globalnu finansijsku krizu. Njegov tvorac (ili grupa ljudi) pod pseudonimom Satoshi Nakamoto objavio je dokument u kojem je predloženo rešenje za decentralizirani digitalni novac - bez banaka i posrednika.

Već 2009. godine pokrenuta je prva blockchain mreža, a Bitcoin je postao sredstvo razmene koje funkcioniše peer-to-peer, što znači da korisnici međusobno razmenjuju novac direktno, bez banaka ili drugih institucija.

Zašto je Bitcoin važan?

• On je digitalna verzija gotovine – omogućen je direktan prenos vrednosti s osobe na osobu.

• Ima ograničeno ukupno snabdevanje – maksimalno 21 milion BTC će ikada biti u opticaju.

• Zasniva se na tehnologiji blockchain, što znači da su sve transakcije transparentne i javne.

• Koristi se Proof of Work mehanizam za verifikaciju transakcija – poznat kao rudarenje.

Bitcoin je otvorio vrata celom kripto svetu, a mnogi ga danas nazivaju digitalnim zlatom zbog njegove vrednosti i ograničene emisije.

Šta je Ethereum i šta su pametni ugovori (smart contracts)

Dok je Bitcoin stvoren kao digitalna valuta, Ethereum, koji je lansiran 2015. godine, imao je širu ambiciju — da postane platforma za decentralizovane aplikacije (dApps).

Ethereum je prvi uveo koncept pametnih ugovora (smart contracts) – to su automatizovani digitalni sporazumi koji se izvršavaju kada su ispunjeni određeni uslovi. Nema potrebe za advokatima, notarima ili posrednicima – sve se obavlja putem koda.

Zašto je Ethereum revolucionaran?

• Omogućava programiranje složenih logika i uslova na blockchainu.

• Na njemu se razvijaju DeFi aplikacije, NFT platforme, igre i mnogo više.

• Koristi se sopstveni token ETH za plaćanje provizija u mreži.

• Prešao je sa Proof of Work na Proof of Stake – što ga čini energetski efikasnijim.

Ethereum je postavio temelje za tzv. Web3 – decentralizovani internet, u kojem korisnici imaju kontrolu nad svojim podacima, identitetom i novcem.

Altkoini, TON, Solana i drugi – kako se razlikuju

Nakon uspeha Bitcoina i Ethereuma, nastale su hiljade drugih kriptovaluta poznatih kao altkoini (alternativni coini). Svaki od njih pokušava da ponudi nešto novo – bilo brže transakcije, niže provizije ili inovativne funkcionalnosti.

Evo nekoliko najpoznatijih:

• Solana (SOL) – Fokusirana na brzinu i niske troškove. Može obraditi hiljade transakcija u sekundi i često se koristi za NFT projekte i igre.

• TON (The Open Network) – Nastao iz projekta Telegrama, poznat po svojoj visokoj skalabilnosti i fleksibilnoj strukturi pametnih ugovora. Pruža mogućnosti izgradnje aplikacija i servisa direktno iz Telegram okruženja.

• Polygon (MATIC) – Rešenje za skaliranje Ethereuma, koje omogućava brže i jeftinije transakcije koristeći tzv. Layer 2 tehnologiju.

• BNB Chain (ranije Binance Smart Chain) – Popularna zbog integracije s najvećom kripto berzom Binance, koristi se za razne DeFi projekte i NFT-ove.

Kako se razlikuju?

• Brzina transakcija – Solana i TON su među najbržima.

• Naknade – TON i Polygon nude veoma niske troškove.

• Mogućnosti – Ethereum i njegovi klonovi nude široku podršku za dApps i smart contracts.

• Decentralizacija – varira od projekta do projekta.

U praksi, altkoini često imaju specijalizovanu upotrebu i publiku. Zato je važno razumeti svrhu i funkcionalnost svakog projekta pre ulaganja.

Šta je kriptovaluta? Definicija i osnovne karakteristike

Digitalni novac bez banaka i posrednika

Kriptovaluta je digitalni oblik novca koji funkcioniše bez centralne banke ili posrednika, koristeći tehnologiju poznatu kao blockchain. Za razliku od tradicionalnog novca (dinara, evra, dolara), kriptovalute nisu štampane, već nastaju kroz digitalne procese, kao što su rudarenje ili staking.

Glavna ideja iza kriptovaluta je decentralizacija – umesto da se svi podaci i kontrola nalaze kod jedne institucije, kao što je banka, sve funkcioniše u peer-to-peer mreži, gde korisnici međusobno potvrđuju transakcije.

Najpoznatije kriptovalute su:

• Bitcoin (BTC) – prvi i najpoznatiji digitalni novac

• Ethereum (ETH) – platforma za pametne ugovore

• USDT / USDC – stabilne valute (tzv. stablecoini) vezane za dolar

Gde se kriptovalute čuvaju i kako se koriste

Kriptovalute se ne čuvaju u banci, već u kriptovalutnim novčanicima (walletima). To su aplikacije, uređaji ili softveri koji omogućavaju pristup tvojoj digitalnoj imovini.

Vrste novčanika:

• Hot wallet – aplikacije na mobilnom ili desktop uređaju, povezane s internetom (npr. Trust Wallet, MetaMask)

• Cold wallet – uređaji bez internet konekcije (npr. Ledger, Trezor) – sigurniji za veće iznose

Za korišćenje kriptovaluta, korisnik šalje ili prima sredstva putem javne adrese (nalik broju računa), a sigurnost transakcija se garantuje privatnim ključem, koji mora biti čuvan u tajnosti.

Kako se koriste kriptovalute?

• Kupovina i prodaja (na berzama kao Binance, Bybit)

• Plaćanje proizvoda i usluga (online prodavnice, servisi)

• Investiranje i pasivna zarada (staking, lending)

• Trgovina NFT-ovima ili učestvovanje u DeFi aplikacijama

Prednosti i rizici – transparentnost, volatilnost i decentralizacija

Kao i svaki finansijski instrument, kriptovalute imaju svoje prednosti i rizike. Evo najvažnijih aspekata koje treba razumeti:

Prednosti

• Decentralizacija – niko ne može "zamrznuti" ili kontrolisati tvoja sredstva

• Transparentnost – sve transakcije su javno dostupne i proverljive

• Brze međunarodne transakcije – bez bankarskih procedura i kašnjenja

• Niske naknade – naročito kod savremenih mreža kao TON ili Solana

• Pristup alternativnoj ekonomiji – DeFi, NFT, Web3

Rizici

• Volatilnost – cene mogu brzo rasti, ali i naglo padati

• Gubitak pristupa – ako izgubiš privatni ključ, gubiš i sredstva

• Prevara i hakovanje – potreban je oprez kod nepoznatih projekata

• Regulatorna nesigurnost – u nekim zemljama kripto tržište još nije uređeno

Kriptovalute mogu biti odlična prilika za zaradu, ali samo uz dobro razumevanje tehnologije i pažljivo upravljanje rizikom.

Kako funkcioniše blockchain tehnologija?

Blockchain kao decentralizovani registar

Zamisli blockchain kao digitalnu knjigu u kojoj se beleže sve transakcije — ko je kome i koliko poslao. Ali, za razliku od knjige koja stoji u jednoj banci, kopija te knjige postoji kod svih korisnika mreže. Svako ima pristup istoj verziji, i niko ne može samostalno da menja podatke bez saglasnosti ostalih.

Ova knjiga nije čuvana na jednom mestu, već je decentralizovana — nalazi se na hiljadama računara širom sveta. To znači da ne postoji "glavni server" koji može biti hakovan ili ugašen.

Svaka "stranica" u toj knjizi zove se blok, i kada se popuni — dodaje se novi blok, koji se povezuje sa prethodnim. Tako nastaje lanac blokova, odnosno blockchain.

Kako se vrši transakcija u blockchain mreži

Kada neko pošalje kriptovalutu (na primer, 0.5 ETH prijatelju), transakcija ne ide kroz banku. Umesto toga, sledeći proces se dešava:

1. Korisnik unosi podatke o transakciji: ko šalje, koliko i kome.

2. Transakcija se šalje u mrežu, gde je vide svi učesnici (nodi ili validatori).

3. Validatori proveravaju transakciju – da li je pošiljalac imao dovoljno sredstava, da li je adresa ispravna itd.

4. Ako je sve u redu, transakcija ulazi u novi blok.

5. Kada se blok popuni i potvrdi, dodaje se u lanac i postaje trajan deo istorije.

Ovaj proces je transparentan i nepovratan – jednom kada transakcija uđe u blok, ne može se izmeniti ili obrisati.

Uloga kriptografije i hash funkcija

Kako je moguće da sve ovo bude bezbedno i pouzdano — bez banaka ili nadzora? Odgovor je: kriptografija.

Svaka transakcija u blockchainu koristi kriptografske metode za zaštitu podataka. Evo dva osnovna pojma:

• Javni i privatni ključevi: Svaki korisnik ima "adrese" (javne ključeve) i tajne lozinke (privatne ključeve). Samo pomoću privatnog ključa možeš da "potpišeš" transakciju, čime dokazuješ da si ti vlasnik sredstava.

• Hash funkcije: Svaki blok ima jedinstveni "digitalni otisak" zvan hash. Ako se promeni samo jedno slovo u transakciji — ceo hash se menja. Zato se podaci u blockchainu ne mogu naknadno menjati — jer bi to "pokvarilo" sve sledeće blokove.

Zahvaljujući kombinaciji decentralizacije, kriptografije i konsenzusa među korisnicima - blockchain omogućava poverenje među nepoznatim ljudima, bez posrednika.

Mehanizmi konsenzusa – kako se mreža dogovara?

U klasičnom bankarskom sistemu, banka odlučuje da li je transakcija ispravna. U blockchain svetu, gde nema centralnog autoriteta, mora da postoji drugačiji način da se svi učesnici mreže dogovore šta je tačno, a šta ne.

Ovaj dogovor se postiže putem tzv. mehanizama konsenzusa — pravila prema kojima se verifikuju transakcije i dodaju novi blokovi u blockchain.

Proof of Work (PoW) – majning i rudari

Proof of Work (dokaz rada) je prvi i najpoznatiji mehanizam konsenzusa. Koristi ga Bitcoin i mnoge druge starije kriptovalute.

Kako funkcioniše:

1. Majneri (rudari) koriste jake računare da reše kompleksne matematičke zadatke.

2. Ko prvi reši zadatak, dobija pravo da doda novi blok u blockchain.

3. Za to dobija nagradu u kriptovaluti (npr. novi BTC).

Ovaj proces se zove rudarenje, i zahteva puno struje i opreme — zato ga mnogi smatraju ekološki problematičnim.

Prednosti:

• Visok nivo sigurnosti

• Decentralizovan sistem bez poverenja

Nedostaci:

• Visoka potrošnja energije

• Spore transakcije i veće naknade

Proof of Stake (PoS) – staking i validatori

Proof of Stake (dokaz uloga) je modernija i energetski efikasnija alternativa PoW-u. Umesto rudara i računarske snage, ovde glavnu ulogu igra količina kriptovalute koju korisnik „zaključa“ (stakuje).

Kako funkcioniše:

1. Korisnici „zaključaju“ određenu količinu kriptovalute (npr. ETH).

2. Sistem nasumično bira jednog od njih kao validatora koji dobija pravo da doda novi blok.

3. Validator dobija nagradu u vidu dodatnih tokena.

Ovo je kao da umesto takmičenja u brzini, pobednik bude izabran na lutriji – ali što više stakuješ, veće su šanse da budeš izabran.

Prednosti:

• Niska potrošnja energije

• Brže i jeftinije transakcije

• Idealno za pasivni prihod kroz staking

Nedostaci:

• Oni koji imaju više tokena, imaju i više moći

• Za početnike može biti komplikovan za razumevanje

Ostali algoritmi konsenzusa (PoA, DPoS, Hybrid...)

Osim PoW i PoS, postoje i drugi specijalizovani mehanizmi konsenzusa. Evo nekoliko primera:

• PoA (Proof of Authority) – umesto rudara ili stakera, transakcije potvrđuju unapred izabrani pouzdani čvorovi (npr. organizacije ili firme). Brz i jeftin, ali manje decentralizovan.

• DPoS (Delegated Proof of Stake) – korisnici glasaju za delegirane validatore koji odlučuju u njihovo ime. Koriste ga npr. Tron i EOS.

• Hybrid PoW/PoS – kombinacija oba mehanizma, gde se balansira između sigurnosti rudarenja i efikasnosti stakinga.

• PoI (Proof of Importance) – koristi se u nekim mrežama kao što je NEM, i pored količine tokena uzima u obzir i aktivnost korisnika na mreži.

Cilj svih ovih sistema je isti: osigurati da mreža radi sigurno i bez centralnog autoriteta — ali uz različite pristupe, prilagođene potrebama svakog projekta.

Šta je token i koja je razlika između coina i tokena?

Kada tek ulazimo u svet kriptovaluta, lako je pomešati pojmove kao što su coin i token. Oba su digitalna sredstva, ali imaju različitu funkciju i ulogu u blockchain ekosistemu. U ovom delu ćemo objasniti šta je zapravo token, kako se razlikuje od coina, i gde se koristi.

Šta su nativne valute mreža (coin)

Coin (novčić) je digitalna valuta koja ima svoj sopstveni blockchain. Najpoznatiji primeri su:

• Bitcoin (BTC) – koristi Bitcoin mrežu

• Ethereum (ETH) – koristi Ethereum mrežu

• Solana (SOL) – koristi Solana mrežu

• Toncoin (TON) – koristi TON blockchain

Ove valute se koriste za:

• Plaćanje transakcija na mreži (tzv. "gas fee")

• Služe kao investicioni instrument

• Mogu se koristiti za staking ili rudarenje

Dakle, coin je osnovna valuta same blockchain mreže. Ako je blockchain autoput, coin je gorivo koje omogućava da vozilo (transakcija) ide napred.

Šta su utility, stable i NFT tokeni

Za razliku od coina, tokeni se prave na postojećim blockchain mrežama. Na primer, neko može da napravi svoj token na Ethereum mreži bez pokretanja sopstvenog blockchaina. Tokeni imaju razne svrhe i mogu biti podeljeni u nekoliko kategorija:

Utility tokeni

Ovi tokeni služe za pristup određenim funkcijama na nekoj platformi ili unutar aplikacije. Primeri:

• UNI – koristi se na Uniswap platformi

• MATIC – koristi se za plaćanje na Polygon mreži

Stablecoini

Ovo su tokeni čija je vrednost vezana za neku stabilnu valutu, najčešće američki dolar. Cilj je izbeći volatilnost tipičnu za kripto. Primeri:

• USDT (Tether)

• USDC (Circle)

• DAI (MakerDAO)

Stablecoini se često koriste za:

• Čuvanje vrednosti bez izlaska u fiat valutu

• Brže transakcije između platformi

• Trgovinu i DeFi aktivnosti

NFT tokeni (non-fungible tokens)

NFT-ovi su tokeni koji predstavljaju jedinstvene digitalne ili fizičke objekte. Za razliku od običnih tokena, oni nisu zamenjivi (non-fungible). Koriste se za:

• Digitalnu umetnost

• Ulaznice i pristup događajima

• Igrice (gaming assets)

• Dokaz vlasništva nad digitalnom imovinom

Kako se tokeni koriste u aplikacijama i platformama

Tokeni su temelj decentralizovanih aplikacija (dApps). Pomoću njih se:

• Pokreću transakcije unutar aplikacije

• Obezbeđuje pristup određenim funkcijama

• Nagrađuju korisnici za aktivnost (tzv. „rewards tokeni“)

• Glasa u upravljačkim procesima (governance tokeni)

Na primer:

• Na platformi za razmenu Uniswap, koristiš UNI token za glasanje o budućem razvoju.

• U DeFi aplikacijama možeš koristiti LP tokene (Liquidity Provider) kao dokaz da si uneo likvidnost.

Zahvaljujući fleksibilnosti, tokeni su alat za programiranje vrednosti u kripto svetu — od lojalnosti i nagrada, do pristupa, vlasništva i upravljanja.

Kriptovalute u praksi: Kako se kupuju, čuvaju i razmenjuju?

Do sada smo objasnili šta su kriptovalute, kako funkcionišu i koje sve oblike mogu imati. Sada prelazimo na praktični deo: kako zapravo kupiti kriptovalutu, gde je čuvati i kako njome upravljati.

Centralizovane i decentralizovane berze

Ako želiš da kupiš ili prodaš kriptovalutu, prvo mesto gde ćeš to najverovatnije uraditi jeste kriptoberza. Postoje dve glavne vrste:

1. Centralizovane berze (CEX – Centralized Exchanges)

Ovo su najpoznatije platforme poput:

• Binance

• Bybit

• OKX

• KuCoin

Na ovim berzama registruješ se kao na bilo koji sajt, verifikuješ svoj identitet (KYC), i zatim možeš:

• Kupiti kriptovalutu putem kartice, banke ili P2P-a

• Trgovati između različitih kriptovaluta

• Učestvovati u stakingu, lendingu ili launchpadovima

Prednosti:

• Jednostavne za korišćenje

• Veća likvidnost i izbor valuta

• Podrška i korisnički servis

Nedostaci:

• Tvoja sredstva drži treća strana (berza)

• Potencijalni sigurnosni rizici (npr. hakovanje platforme)

2. Decentralizovane berze (DEX – Decentralized Exchanges)

DEX-ovi funkcionišu direktno na blockchain mreži. Primeri:

• Uniswap (Ethereum)

• PancakeSwap (BNB Chain)

• DeDust (na TON mreži)

Ovde ne postoji posrednik. Ti sam upravljaš svojim sredstvima pomoću novčanika (walleta).

Prednosti:

• Potpuna kontrola nad sredstvima

• Veća anonimnost

• Pristup tokenima koji nisu listovani na CEX-ovima

Nedostaci:

• Složeniji interfejs za početnike

• Nema podrške ako napraviš grešku

Kripto novčanici – softverski i hardverski

Da bi čuvao svoju kriptovalutu, potrebno ti je mesto koje je bezbedno i dostupno – tzv. kripto novčanik (wallet).

Postoje dve osnovne vrste:

Softverski novčanici

Ovo su aplikacije koje instaliraš na svoj telefon ili računar:

• Trust Wallet (mobilni, više mreža)

• Metamask (ekstenzija za pregledač, fokusiran na Ethereum)

• TON Wallet, Phantom

Prednosti:

• Besplatni i laki za korišćenje

• Idealni za svakodnevne transakcije

• Brz pristup sredstvima

Nedostaci:

• Ranije izloženi internetu – potencijalno manje bezbedni

• Ako izgubiš frazu za oporavak – gubiš sredstva

Hardverski novčanici

Ovo su fizički uređaji koji čuvaju tvoje ključeve offline:

• Ledger Nano S/X

• Trezor

Prednosti:

• Najbezbedniji način čuvanja kriptovaluta

• Potpuna offline zaštita

Nedostaci:

• Potrebna kupovina uređaja

• Manje praktičan za svakodnevnu upotrebu

U idealnom slučaju, veće sume treba držati na hardverskom novčaniku, a manje za svakodnevnu upotrebu na softverskom.

Kako se plaća provizija (gas fee)

U svetu kripta, svaka transakcija na blockchain mreži zahteva plaćanje male provizije - poznate kao gas fee. Ovo je nagrada za validatore koji procesuiraju tvoju transakciju.

Od čega zavisi visina gas fee?

• Zagušenost mreže – više korisnika = viša cena

• Brzina obrade – ako želiš da tvoja transakcija bude brža, možeš platiti više

• Mreža koju koristiš – npr. Ethereum ima više takse, dok su TON ili Solana znatno jeftiniji

Primer:

• Ethereum: 0.001–0.005 ETH (u periodu gužve i više)

• TON: oko 0.005 TON

• Solana: manje od 0.00001 SOL

Gde se plaća?

Gas fee se automatski oduzima iz tvoje mrežne valute, pa uvek moraš imati mali iznos te valute na svom novčaniku (npr. ETH za Ethereum mrežu, BNB za BNB Chain, itd.)

Saveti:

• Prati gas fee pre nego što potvrdiš transakciju

• Koristi jeftinije mreže kad je moguće (npr. TON, Solana)

• Ne šalji sve – ostavi mali iznos za naknade

Da li se zaista može zaraditi uz kriptovalute?

Mnogi početnici postavljaju pitanje — da li se uopšte može zarađivati sa kriptovalutama bez velikog rizika i ulaganja? Istina je da postoji više dokazanih načina, a neki su dostupni čak i potpunim početnicima. Ipak, važno je razlikovati realne strategije od "lakih prečica" i sumnjivih šema.

Ako te zanima šira slika i želiš da istražiš sve mogućnosti, preporučujemo da pogledaš naš detaljan vodič:

Kako zaraditi novac uz kriptovalute: Vodič za početnike

U nastavku, fokusiraćemo se na nekoliko metoda koje se zaista koriste i funkcionišu u praksi.

P2P arbitraža

P2P arbitraža je jedan od najstabilnijih i najdostupnijih načina za zaradu, posebno u Srbiji. Ideja je jednostavna - kupuješ USDT ili drugu kriptovalutu po nižoj ceni i prodaješ po višoj, koristeći razlike u ponudama na P2P platformama kao što su Binance i Bybit.

• Nije ti potreban veliki kapital

• Radiš iz udobnosti svog doma

• Minimalan rizik ako pratiš proverene korake

Ako želiš da naučiš sve korak po korak, sa realnim primerima i strategijama koje su testirane u praksi, pogledaj naš kurs:

P2P Kripto Arbitraža – Naučite kako da zarađujete 50–150€ dnevno

DeFi, staking i yield farming

U svetu decentralizovanih finansija (DeFi), postoji mnogo načina za pasivnu zaradu — od stakinga do tzv. yield farminga.

• Staking znači da zaključavaš svoje tokene i zarađuješ "kamatu"

• Yield farming podrazumeva da pružaš likvidnost DeFi protokolima i dobijaš nagrade

Ove metode su odlične ako već imaš kriptovalute i želiš da ih "staviš na posao" bez aktivnog trgovanja. Potrebno je osnovno tehničko razumevanje i pažljivo biranje platformi, ali potencijal za zaradu je veliki.

Retrodropovi i airdropovi za početnike

Ako ne želiš da ulažeš novac — a ipak želiš da dobiješ svoju prvu kriptovalutu — retrodropovi i airdropovi su idealno mesto za početak.

• Airdrop - besplatna podela tokena za jednostavne zadatke (registracija, deljenje posta itd.)

• Retrodrop - nagrada korisnicima koji su koristili neku platformu pre njenog izlaska na tržište

Kriptovalute nisu više rezervisane samo za programere i štrebere. Uz malo truda i osnovnog razumevanja, svako može naučiti kako da koristi i čak zaradi uz kriptovalute.

Kriptovalute su visoko rizični finansijski instrumenti. Informacije u ovom tekstu služe isključivo u edukativne svrhe i ne predstavljaju investicioni savet. Pre bilo kakvih ulaganja preporučuje se temeljno istraživanje i konsultacija sa stručnjakom.